Ponedeljak, Jun 20, 2011
Life Is One
Počela sam da pišem blog onda kada sam potrošila rokovnik koji mi je služio kao dnevnik. Ta knjižica je imala toliko informacija o mom životu ali mi je bilo glupo da pišem neke ''pametne stvari'' u nju. Možda će nekome ovo biti dosadno, nekome će možda biti i zanimljivo ali moraću da iskoristim sve što znam da bih ovo pisala.
Ova nedelja mi je bila užasna. Skoro svaka drugarica koju imam bar jednom se naljutila na mene samo u proteklih sedam dana. Ali, ne znam kako (jer sam inače veoma osećajna), nijednom se nisam potresla. Možda (vrlo verovatno) je problem u meni, ali moraju da nauče da me trpe i kad sam najgore raspoložena jer samo tako mogu da zasluže mene u najboljem izdanju.
Ipak sam shvatila da ne vredi da se nerviram oko toga. Jer, kakva je korist od života ako ga ne proživiš kako hoćeš i kako ti je najbolje?
Ionako uvek imam muziku. To je nešto što pokreće svet. Muzika je način života. Ona daje energiju. Svaka pesma ima svoj cilj. Svaka pesma je priča za sebe koja ne može biti ponovljena. A mene muzika oraspoloži u kakvom god da sam stanju.
I tako. Napisah prvi članak koji je dosta glup i kratak, ali obećavam da ću pisati duže i kvalitetnije članke ubuduće.
Ovo niko ne mora da čita-pišem za svoju dušu.
clanak je dobar :)...a i u pravu si muzika je stvarno dobra....Ja slusam muziku stalno ....znachi ne mogu bez nje.....hhahah/...pa cak i kada sam na casu ja stavljam slusalice i slusam...jer jednostavno mene muzika najvise prija kada sam uzrujana...kao i tebi :)) :*
Tenkjuu.(:
Hvala ti.(: Upravo sam izbacila jedan o muzici ako te interesuje.=)
